Jedan on nalekovitijih prihvatanja je kada prihvatiti sebe kakvi jeste, sa svim vrlinama I manama-jer tada pocinje rast licnosti.To prihvatanje ne znachi sada da sednete skrstenih ruku vec da I dalje radite na sebi tj da svoje mane korigujete, I da sve ono sto vam ne odgovora menjate bez ikakve prisile.Cesto ljudi osete unutrasnju prisilu da moraju biti savrseni, da se moraju truditi u zivotu, da moraju da udovoljavaju drugima, da budu hladni bez osecanja, ili pak da budu stalno u zurbi-vecito zadihani.To su unutrasje prisile koje su neprijatelji ljudskoj sreci I zivljenju zivota sa punim plucima. Prihvatiti sebe realnim kakvi jeste, to znaci bez ikakvih uslova. Vec prihvatiti svoje bice-svoje Ja onakvo kako jeste, svoje psihocno Ja I svoje telesno Ja- je lekovit cin odrastanja.Kada sebe prihvatite u potpunosti, tada ne osecate tog unutrasnjeg gonicha koji vas cini tuznim, vec od te pozicije bezuslovnog prihvatanja sebe-da ste apsolutno vredni kao ljudsko bice I da imate svoje pravo da zivite zdravo I zadovoljno, da volite I da budete voljeni, od te pozicije vi se ravijate dalje I korigujete ono sta zelite ( a ne sta morate-jer nema vise prisile). Prihvatiti sebe je pocetak razvoja ka jakom I fleksibilnom Ja, ka trajnom osecanju zadovoljstva samim sobom. I to nije pozicija lenjosti-vec osobe koje prihvate sebe postaju I vise nego aktivne-vole zivot, zele da rade, da se ucine zivot lepsim sebi I drugima, spontani su I maksimalno realni u vezi sebe, drugih I sveta. To je pozicija realnosti I samo-ljubavi iz koje se razvijaju najkvaliteniji odnosi, kao I zivotni ciljevi. Sa druge strane, prihvatanje situacije kakva jeste u vasem zivotu ne znaci od nje odustati, ili se okupirati tkz “ magijskim” misljenjem po kojem je dovoljno da mislite pozitivno I ono ce se desiti.Hmm, pa nece. Kako se kaze: VERA BEZ DELA JE PRAZNA.Prihvatiti okolnosti kako se desavaju da-videti uh u njihovom punom obliku, ali ne I tu stati-vec aktivirati se I menjati situaciju ako vas ugrozava ili vam ne dozvoljava ostvarenje zelje. Jedino u situacijama koje su vam vase kontrole ( kojih je vrlo malo) morate odustati tako sto cete promeniti okruzenje. Tako recimo, ako vas napadne medved u sumi-necete vizuelizirati kako medved sam staje , niti cete prihvatiti situaciju kakvu jeste I necete se nervirati, vec cete videti sta mozete da uradite po tom pitanju sada. Da li mozete da promenite situaciju I kako? Ako ne mozete, onda cete promeniti sredinu, tj izaci iz nje- u ovom slucaju pobeci. A ako mozete nesto uciniti, npr popeti se na drvo, ili zaobici medveda-ok. Vecina ljudi odbacuje licnu odgovornost da moze menjati stvari-sto vuce u pasivnost-cuvena recenica pasivnosti je: “J..., ja tu ne mogu nista.” Pa, mozete mnogo toga, imate izbora pa I to da necete nista da uradite je opet vas izbor koji mozete promeniti ukoliko zelite. Tako da je realnije reci: ne zelim da promenim, umesto-J.., ja tu ne mogu nista.A u situacijama u kojima realno ne mozete nista-kao sto je recimo vremenski uticaj-onda cete se skloniti kada vam ne odgovara vreme a necete sedeti na ulici po kisi I reci-ja tu ne mogu nista. Ono sto vam dajem ovde u tekstu jeste spisak pitanja po kojem kada idete od prvog do poslednjeg lako mozete SVAKU situaciju proveriti I kako mozete reagovati I korigovati vas pasivan odnos. Da li se nesto bitno desilo?Da li postoji bitan problem?Koje su opcije s kojima bih resio problem?Da li je moguce promeniti dogadjaj?Da li je moguce promeniti problem?Da li je moguce promeniti I kreirati nove opcije?Da li moguce da reagujem drugacije?Da li sam u mogucnosti da resim problem?Da li je moguce da preuzmem opcije da resim problem? Prihvatite sebe u potpunosti. Radite na sebi. Razvijajte se. Radite pametno a ne tesko.
Нема коментара:
Постави коментар